Ne sećam se baš najbolje tog drugog dana. Samo znam da je bilo izuzetno teško vratiti se.
Da pišem knjigu, verovatno bi se zvala “Ne znam zašto ovo radim, ali evo me opet”
Kao i sve ostale traume – moj mozak je pokušao da je potisne. Znam samo da sam tada, sa punom sigurnošću, prvi put pomislila: “Tegovi očigledno nisu za masažu tabana. Kakvo razočaranje.”
Onda slede šokovi. Ovo umara. Od ovoga se znoji. Od ovoga – bole duša, noge, i dostojanstvo.
Iskreno, ne sećam se baš svega. Znam samo da mi je jedina jasna misao bila: Beži odavde koliko te noge nose. Ovo je mučilište.
U nekom momentu čujem: “Sad ćemo raditi iskorake.”
Čekaj šta? Zašto bi neko tako hodao? Godinama hodam normalno – leva, desna, ideš, gotovo. A onda dođe neko KOGA JA PLAĆAM i kaže: “Hehehe, aaa ne… Sad ćemo da hodamo tako što ćeš da klekneš na jednu nogu, pa da ustaneš, pa opet da klekneš – i tako naizmenično.”
Izvini, jesi li ti pri sebi?
I taman kad pomisliš – okej, to je to, to čudno hodanje je završeno, sad valjda mogu da idem kući… Ne, ne možeš. Sad ti daju tegove i kažu: “Uzmi sad ove tegove… i radi iste te iskorake. Sa njima.”
ZA BOGA MILOGA.
Do tog trenutka još uvek sam živela u nadi da ćemo jednog dana svi kolektivno shvatiti da tegove treba vratiti njihovoj pravoj svrsi – masiranju tabana. Ali ne. Moj trener (a verovatno i svi drugi) ima neku posebnu radost u očima dok mi daje te sprave zla. I tada mi je sinulo. Ja plaćam da me neko muči. JA. PLAĆAM. DA. ME. NEKO. MUČI. Ali okej… Radila sam i gluplje stvari u životu. Možda će mi se ovo jednog dana isplatiti.
Da li se isplatilo? Naravno da jeste. Da li je postalo lakše? Apsolutno ne. Da li i dalje ne razumem koncept iskoraka? Ne razumem ga. Ni dan danas. Nema te logike kojom neko može da mi objasni zašto bih to radila dobrovoljno. Ali… radim. I nekako… izdržim.
I dalje se nadam da će jednog dana neko da uzme te čudne tegove i konačno ih iskoristi kako Bog zapoveda – da mi malo masira tabane.
Do tada, klečaću… dizati… padati… i čuditi se. Jer to valjda znači da sam na pravom putu.
Zaljubljenik u fitnes, pišem iz ličnog iskustva – kroz godine treninga, oporavka od povreda i učenja na sopstvenim greškama. Na SPX-u spajam znanje iz digitalnog sveta sa stvarnim izazovima svakog treninga.
