Kažu da je stres začin života, ali istina je da bi većina nas ipak ovu mućkalicu života pojela bez ijednog dodatka, ako može samo malo soli, da baš ne bude dosadno. No, šalu na stranu, svi smo stresu izloženi svakodnevno i veliki izazov je uspešno se nositi sa svim okidačima koji u nama izazivaju negativne emocije.
Ipak, nije nemoguće, ukoliko na vreme shvatimo bitnu lekciju: ne možemo uvek uticati na situacije i ljude oko nas, ali možemo da biramo na koji način ćemo reagovati na njih. Stoga, evo par saveta kako smanjiti stres na prirodan način.
1. Izbalansirana ishrana
Da je bitno hraniti se zdravo, znamo od malih nogu, ali nekako često zaboravimo, jer savremeni način života nas olako odvede ka pogrešnoj strani u supermarketu. Tako olako ubacimo u korpu par pakovanja čipsa, čokoladica i primamljivih grickalica koje uglavnom sadrže mnogooo šećera. Na to dodajmo da su nam pekare na svakom koraku, pa još kad nam zamiriše pljeska iz one ćevabdžinice prekoputa… Uf, jel neko gladan? E, tu treba biti jake volje i reći: Ne!
I dok nema ništa loše povremeno pojesti nešto što po pravilima nije najzdravije, problem nastaje kada te namirnice postanu sastavi deo naše svakodnevne ishrane.
Istraživanja pokazuju da su ljudi koji jedu uglavnom veoma obrađenu hranu, kao što je fast food, i hranu bogatu rafinisanim šećerima, podložniji stresu. To zapravo znači da ako pojeo burger, palačinku i još popio neko gazirano slatko piće, isti događaj ćeš iskusiti kao mnogo stresniji nego ukoliko si fino doručkovao ovsenu kašu sa voćem, popio dovoljnu količinu vode i za užinu pojeo par badema i lešnika.
Nije uopšte tolikooo teško zdravo se hraniti, a ukoliko je tvoj organizam dobio dovoljnu količinu minerala i vitamina, biće ti lakše da se izboriš sa svakodnevnim problemima (i ne posežeš za sladoledom kao reakcijom na loš dan na poslu). Zato, pokušaj da u svoju ishranu uključih više povrća, voća, mahunarki, ribe i orašastih plodova (naravno, ukoliko nemaš alergije na nešto od pomenutog).
2. Fizička aktivnost
Znaš onaj osećaj kada nakon dana koji je bio bezveze odradiš trening i izađeš napolje kao preporođen? Ukoliko je odgovor DA, znaš o čemu pričamo, a ukoliko ipak nisi imao ovakvo iskustvo, nije kasno da počneš SADA! Redovna fizička aktivnost dokazano pomaže da se izborimo sa simptomima depresije i anksioznosti. Naime, vežbanjem se smanjuje lučenje hormona povezanih sa stresom poput kortizola i adrenalina, a podstiče lučenje endorfina, jednog od „hormona sreće“.
Zato je izbor samo na tebi, bilo da je u pitanju trening u teretani, na otvorenom ili pilates, koji je trenutno jedan od popularnijih vidova rekreacije. Pravo vreme da pozoveš najbolju drugaricu i odete na pilates na reformerima. Ukoliko pak nisi siguran da si u formi za neki malo ozbiljniji trening, lagana šetnja po kraju ili vožnja bajsom su odličan izbor za tebe, a pozitivan efekat na tvoje mentalno zdravlje je zagarantovan.
3. Bez odlaganja
Prokrastinacija je ono kada sami sebi činimo „medveđu uslugu“. Znamo da nam neka obaveza nije baš najprijatnija za odraditi, pa je odlažemo u nedogled, misleći da tako odlažemo i stres koji ona nosi. Istina je skroz suprotna; odlaganje samo čini da nam taj nezgodni zadatak stalno bude izazivač neke vrste tihog stresa, jer konstantno razmišljamo o njemu, makar podsvesno.
Zato, učini sebi uslugu i odradi taj prvi trening, pregled kod zubara, sastanak sa šefom i pogađaj? Kada se to završi, neće više biti tog stresa i neizvesnosti i kakav god da je ishod, znaćeš šta dalje činiti. So, just do it.
4. Pravilno disanje
E, ovo može da ti bude otkrovenje. Da, svi bukvalno dišemo, i deluje kao da tu nema mnogo nauke, ali postoje određene tehnike disanja koje ti mogu pomoći da se lakše izboriš sa stresom.
Jedna, odlična, je zasnovana na principu 4-7-8. To znači da udišeš 4 sekunde kroz nos, zadržiš dah 7 sekundi i onda tokom 8 sekundi izdišeš na usta. Možda zvuči šašavo, ali probaj par puta i vidi da li će ti pomoći da se smiriš.
I ne dozvolite da vas dodatno iznerviraju saveti tipa: “Nemoj da se nerviraš.” O zaboga, kako se toga sami nismo setili? Kako smanjiti stres na dugme? Ne bi moglo. Takvi saveti uglavnom samo dodatno podignu pritisak. Zato se nadamo da su naši predlozi bili malo korisniji – praktični i primenljivi.
Novinar po struci, sa iskustvom u istraživačkom i digitalnom novinarstvu. Pišem o temama koje zaista zanimaju ljude – uz temeljno istraživanje i fokus na ono što je važno i relevantno.
